Досадашња пракса у процесу описмењавања деце са церебралном парализом показала је да су се у наставном процесу користиле наставне методе које су више адекватне у процесу описмењавања деце у редовним школама. Међутим, моторичка ограничења, поремећај говора, перцепције, оријентације у времену и простору, пажње, памћења, код деце са церебралном парализом су чиниоци који отежавају процес описмењавања ове деце, па самим тим и указују на то да избор наставне методе која ће се примењивати у описмењавању ове деце не сме да подлеже логичким захтевима предмета, већ треба да буде примерема способностима и могућностима ове популације деце.
Ово истраживање имало је за циљ да се на основу свестране анализе стања способности деце са церебралном парализом утврди ефикасност примене демонстративне наставне методе у описмењавању ове популације деце.
У том циљу испитане су моторичке, интелектуалне, сазнајне и говорне способности ученика и корелиране са ефектима примене демонстративне наставне методе у процесу описмењавања деце са церебралном парализом.
Узорак за ово истраживање чинило је 30 ученика нижих разреда (од првог до четвртог) који похађају школу за образовање деце са церебралном парализом ,"Миодраг Матић“ у Београду. Ефекти примене демонстративне наставне методе процењиване су на основу напредовања ученика у току другог полугодишта, а у односу на постигнућа у првом полугодишту исте школске године. Резултати овог истраживања су показали да су ученици више напредовали применом демонстративне наставне методе на свим сегментима усвајања градива српског језика у домену описмењавања, тј. брже су усвајала слова, напредовала су у процесу читања и писања, као и у усвајању општих појмова везаних за логичку структуру предмета. Истраживање је такође показало да способности ученика имају утицај на избор наставних метода, нарочито у случају када су оне изузетно оштећене.
Кључне речи: церебрална парализа, демонстративна наставна метода, описмењавање.