Церебрална парализа је стање које настаје као последица оштећења мозга током трудноће, у току порођаја или у првим годинама живота. Испољава се различитим симптомима који се манифестују у области моторике, кроз проблеме у заопочињању и извођењу покрета, правилном држању тела, а најчешће су праћени и сензорним, интелектуалним и емоционалним потешкоћама.

Четири најчешћа облика церебралне парализе су:

1. Спастични облик;
2. Атетоидни облик;
3. Атаксични облик;
4. Мешовити облик церебралне парализе.

Унутар сваког од њих је широк спектар симптома и тежинa.

Нажалост, и поред бројних научних истраживања која се изводе у целом свету, лек за церебралну парализу још увек не постоји. Оштећења која изазивају церебралну парализу, није могуће отклонити. Могуће је, међутим, утицати на њихове последице. Постоје бројне медицинске и дефектолошке процедуре које могу знатно да поправе и олакшају ово стање и ублаже његове последице.

Поред проблема са моториком, код деце и особа са церебралном парализом, често срећемо и снижене интелектуалне капацитете, деформитете кичме и зглобова, епилептичне нападе, оштећења вида и слуха, проблеме у перцепцији и сензорној обради. Управо због овако широког спектра проблема које сусрећемо код особа са церебралном парализом веома је важно да им у сваком тренутку буде на располагању читав тим стручњака из области медицине, кличичке дефектологије и образовања.

Иако церебрална парализа по својој природи није прогресивна, неки симптоми, као што су деформитети кичме, остеоартритис, контрактуре мишића и слично, могу временом добити на озбиљности. Они су најчешће повезани са недовољном покретљивошћу, неправилним положајима тела и неправилним обрасцима покрета, и веома је важно радити на њиховој превенцији.

Нека деца са церебралном парализом се могу кретати потпуно самостално или уз помоћ, а нека се морају ослањати на различита помагала - инвалидска колица или ходалице. Као што смо већ напоменули, церебрална парализа се јавља у много различитих облика и може имати различите манифестације, од сасвим благих до веома тешких.

Многа деца са церебралном парализом комуницирају без потешкоћа. Код неке су присутни говорни и језички поремећаји, односно тешкоће у формирању и продукцији гласова, речи и реченица, које се упорним радом могу ублажити. Постоје и они који се служе невербалним облицима комуникације (гест, картице са сличицама и слично).Данас су нам на располагању и асистивне технологије у виду различитих врста комуникатора, који могу бити осетљиви чак и на покрете очних јабучица. Веома је важно пронаћи начин комуникације који ће омогућити особи са церебралном парализом да искаже своје потребе и открије нам своје потенцијале.

Велика је срећа што данас постоји слобода у вези са избором школе и начином школовања деце са церебралном парализом. Одлука о томе коју ће школу дете похађати треба да буде промишљена и у најбољем интересу детета. Школа треба да поседује стручне и техничке капацитете и ресурсе који ће омогућити детету да учи, учествује у ваннаставним активностима, дружи се и напредује. Израдом Индивидуалног образовног плана (ИОП), обезбеђује се максимално постигнуће кроз пажљиво одабирање начина и обима прилагођавања за сваког ученика у складу са његовим индивидуалним потребама.